субота, 24. октобар 2015.

Rotacija u odbojci

Pravilo rotacije

Tokom igre svih šest igrača se u polju rotiraju u smere kazaljke na satu, nakon osvojenog servisa. To je glavni ključ dvoranske odbojke - ne može se celo vreme igrati sa najboljim napadačima ili najboljim odbrambenim igračima u pozadini. Pre servisa igrači moraju biti na mestima koje im redom pripada, a nakon servisa mogu zameniti mesta, ali igrači iz odbrane ne smeju menjati igrače na mreži. Oni takodje smeju učestvovati u napadu, ali mogu smečirati samo iza napadačke linije (linije tri metra). Pravilo rotiranja objašnjava zašto tehničar ponekad izgleda kao da se ,,skriva" iza igrača. Pre servisa, kao i ostali, i on mora biti na svom mestu, a nakon servisa moze trčati na mrežu kako bi organizovao napad. Ako dotrči na mrežu pre nego sto je protivnik odservirao, poen se daje protivniku.




Lopta

Nakon testiranja mnogih boja za odbojkašku loptu FIVB je na svetskom prvenstvu u Japanu 1998.godine predstavila loptu sa žutim, plavim i belim linijama. Njome je zamenjena tradicionalna bela lopta.



Dizanje i blok

Dizanje

Dizanje je vrsno odbijanje lopte iznad glave koje se koristi da bi se da bi se promenio smer lopte od primljenog servisa i što bolje pozicioniralo loptu napadaču. Tehničar najčešće odigrava drugu loptu u akciji. Dizanje je glavni taktički deo u odbojci jer tehničar mora biti toliko dobar da svojim napadačima omogući napad na mestima gde je blok protivnika najslabiji. Zato mora uz svoje igrače stalno pratiti i protivničke, pogotovo njihovo kretanje na mreži. U pravilu danas u postavi igra jedan dizač, no postoje i ekipe koje jos igraju sa dva dizača.




Blok

Blok je prva linija odbrane u odbojci i najefikasnija odbrana od smeča. Za blokiranje su zadužena tri igrača  koja se nalaze na mreži. Oni mogu postaviti blok tako da prate protivničkog tehničara i njegovo dizanje, pa se ravnaju po njemu ili da pre same akcije protivnika odluče da li će pokušati blokirati brzi napad sa sredine mreže. Glavna karakteristika dobrog bloka je prelazak rukama na drugu stranu mreže u trenutku skoka, jer ako ruke blokera stoje ravno na bloku dobar smečer će to znati iskoristiti tako da će bloker na kraju izblokirati smeč, ali na svoju stranu.



Odbijanje lopte

Prijem(čekićem)
 Primenjuje se kod primanja protivničkog servisa, odbrane polja i prema odbijenih lopti od bloka. Ruke se spajaju u tzv. ,,čekić", podlaktice su paralelne i unutrašnji deo podlatkica je okrenut prema gore. Ovaj način odbijanja se koristi za prvi dodir sa loptom kod prijema servisa i za efikasnu odbranu polja kod smečiranja protivničkih napadača. U današnje vreme kada je uveden libero kao igrač specijalizovan za ovu tehniku, libero preuzima glavni deo odbrane terena kako u prijemu servisa tako i u odbrani od protivničkog smeča.

четвртак, 22. октобар 2015.

Elementi tehničke igre

Servis

Servis je početni udarac kojime počinje svaki poen, izvodi se na početku seta i posle svake greške. Igrač mora udariti loptu tako da pređe mrežu i pogodi unutar terena protivnika. Postoje dve vrste servisa- gornji i donji ali danas u vrhunskoj odbojci više se ne koristi. Najpopularniji servis je servis u skoku koji moze biti veoma težak za prijem ako ima veoma veliku brzinu i rotaciju.



Smeč

Ovo je najefikasniji i najatraktivniji oblik upućivanja lopte u polje protivnika, a time i postizanja poena. Lopta dignuta iznad nivoa mreže hvata se u skoku u najvišoj mogućoj tački i što većom brzinom i što strmije upućuje u protivničko polje.

Vrste odbojke

Paraolimpijska odbojka

Odbojka za onesposobljene sportiste ušla je u paraolimpijski program, kao "demonstracioni" sport za ljude sa amputacijama, 1976. godine u Torontu, Kanada.
U ovoj odbojci mreža je postavljenja u visini od oko jednog metra a teren je dimenzija 10 x 6 metara sa linijom za napad postavljenom 2 metra od mreže. Igračima je dozvoljeno da blokiraju servise, uz uslov da budu u kontaktu sa terenom kada god su u kontaktu sa loptom.


Odbojka na pesku

Odbojka na pesku je popularni sport koji je nastao kao varijanta tradicionalne dvorske odbojke. Kao mesto igre koriste se uglavnom peščane plaže gde je sport i nastao.
Odbojka na pesku nastala je na plažama u Kaliforniiji u SAD-u negde oko 1920. godine. Pravi bum u razvoju odbojke na pesku dogodio se 90-tih godina 20. veka, što je dovelo do toga da je od Olimpijskih igara 1996. godine u Atini, odbojka na pesku postala deo porodice olimpijskih sportova.Najpoznatije nacije u ovom sportu su SAD i Brazil.
Većina pravila igre preuzeta su iz standardne odbojke, a dve ključne razlike su vrsta terena(pesak umesto tvrdog parketa) i tim koji se sastoji od dva igrača sa svake strane(a ne od 6 kao što je u standardnoj odbojci). Evo ostalih glavnih razlika u pravilima odbojke na pesku i obične odbojke:
- teren je veličine 8x8 metara, a ne 9x9 metara kao u običnoj odbojci
- niije dozvoljeno igranje prstima iznad glave prilikom prijema servisa ili napada
- standard za sudjenje tzv. duple lopte prilikom igranja prstima iznad glave je znatno stroži
- dodir bloka se uvek broji kao prvi kontakt
- zabranjen je mekan dodir prilikom kojeg igrač koristi vrhove prstiju da idredi smer lopte prema protivnikovom polju, već je za napad samo dovoljan čvrst udarac(smeč)
- nešto blaži kriterijumi vezani su za prijem servisa

среда, 21. октобар 2015.

Zanimljivosti o našim odbojkašima

Najviši srpski odbojkaš je Saša Starović koji je visok 207cm,a najviša srpska odbojkašica je Jelena Nikolić koja je visoka 194cm.
Najstariji odbojkaš je Nikola Kovačević koji je rođen 14.02.1983.godine. Najstarija odbojkašica je Jelena Nikolić koja je rođena 13.04.1982.godine.
Medalje muške seniorske reprezentacije:
- Olimpijske igre 1996.u Atlanti- bronzana medalja
- Olimpijske igre 2000. u Sidneju - zlatna medalja
- Svetsko prvenstvo 1998. u Tokiu - srebrna medalja
- Svetsko prvenstvo 2010. u Rimu - bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo 1975. u Beogradu - bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo1979. u Parizu - bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo 1995. u Atini - bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo 1997. u Apeldorn -  srebrna medalja
- Evropsko prvenstvo 1999. u Beču -  bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo 2001. u Ostravi - zlatna medalja
- Evropsko prvenstvo 2007. u Moskvi - bronzana medalja
- Evropsko prvenstvo 2011. u Beču - zlatna medalja
- Evropsko prvenstvo 2013. u Kopenhagenu - bronzana medalja
- Svetska liga 2002. u Belo Horizonte -  bronzana medalja
- Svetska liga 2003. u Rimu - Svetska liga
- Svetska liga 2005. u Beogradu - srebrna medalja
- Svetska liga 2008. u Riu De Žaneiru - srebrna medalja
- Svetska liga 2010. u Kordobi - bronzana medalja